КУЛТУРНИ ДНЕВНИК РТС-а – прилог о књизи (емитовано 17. априла 2017.)

Advertisements

Реч аутора

Проф. др Синиша Мишић и проф. др Радивој Радић аутори су књиге СРБИЈА 1217. у издању ИК ЕВОЛУТА.

Разговор о књизи, али и виђењу догађаја данас са аутором проф. др Радивојем Радићем водиле су ученице Шесте београдске гимназије Наташа Јовановић, Наталија Којовић и Марија Петровић.

У прилогу се налазе видео записи:

Витез Фест

Манифестација је одржана у Београду на Калемегдану 8. и 9. априла 2017. године. Материјал је снимљен на овој манифестацији. Захваљујемо се свима који су позирали да би смо имали фотографије и снимке које дочаравају средњи век.

Посебна захвалност Витешкој дружини СВЕ.АРХ коју предводи витез Павле Павловић.

Данашњи изглед оних које зовемо витезовима:

WP_20170409_13_15_39_Pro

WP_20170409_12_44_05_Pro

WP_20170409_12_42_22_Pro

WP_20170409_12_34_22_Pro

WP_20170409_12_19_27_Pro

WP_20170409_12_09_55_Pro

WP_20170409_12_02_41_Pro

4. група ВЛАСТЕОСКА ОДЕЋА, НАКИТ И ПОСУДЕ

У свечаним приликама српски краљ је украшавао одећу колико год је могао. Ништа скромнија није била ни одора краљице.

Раскошна одећа српских владара и богато украшене круне какве видимо на фрескама нису плод сликарске маште, већ готово верне копије преузете из стварног живота. Српска властела је у много чему подржавала своје владаењ, па и у одевању. Лепоту и богатство њихове одеће истицали су сви савременици.

a0e94fd081ff9113a49d8f8a855b2658 Властеоска одећа Стефана Првовенчаног

У одевању властеле посебно место и значај имали су свита бисерна (огртач) и појас златан. Те предмете је владар врло често поклањао влатели. Најскупоценији су били извезени златом или исплетени од сребрне жице, а украшени златним плочама. Тежили су и по неколико килограма.

Преко зиме властела је носила бунде и одећу постављну скупоценим крзном.

67bfdb00f8ebcb33ba28cdfe4560f807

Сви чланови породице одевени су у пун краљевски орнат и делују веома свечано

Од украса за главу посебно место имале су наушнице од злата, сребра или других материјала. Најбогатије и најугледније властелинке носиле су у свечаним приликама дијадеме или круне од сребра или злата, искићене бисером или драгим камењем. Прстен на руци и крст око врата носили су и мушкарци и жене.

Посуђе које се користило на двору било је скупоцено и масивно. Од племенитих метала прављене су и чиније, чаше купе, кондири, сланици, кашике, виљушке, посуде за прање руку. За јело су коришћени и ножеви са украшеним дршкама.

fbfdf722caddbe55a6f8d63b8deb85dd 58d584fafeb46f5babd9823841e3e6ce

ЗА ЦЕРЕМОНИЈУ КРУНИСАЊА ПРИПРЕМИТИ

виртуелнуе одевне предмете, накит и посуде коју ћеш креирати у алату за цртање и одштампати на папиру величине А3

Направие изложбу у школи!

3. група ИСХРАНА И ИЗГЛЕД СРЕДЊЕВЕКОВНОГ ДВОРА

За време Немањића у српсој држави није постојала устаљена престоница. Улогу престонице најдуже је имао Рас код Новог Пазара, који је био главни град српских великих жупана и пре Стефана Немање а касније и престоница српских краљева све до краља Милутина.

У унутрашњости земље подигнуто је више владарских резиденција, које су савременици називали дворовима. Под појмом двора обично се подразумева и установа и архитектонски комплекс. Владарев двор као установу сачињавају владар, његови најближи и стални сарадници, затим дворани, послуга и пратња. Двор као скуп зграда био је опремљен да прихвати владара, све његове сараднике и многобројну пратњу.

Захваљујући византијским изворима знамо о животу у српским дворовима. Српски краљ би лично излазио у сусрет свом угледном госту. У палати је постојало много мањих и већих просторија. За боравак краља и краљице постојале су посебне одаје. Присуство већег броја војника сведочи о постојању већих складишта хране и оружја. До двора се најчешће стизало на коњу, постојале су простране коњушнице а вероватно и штенаре за многобројне ловачке псе.

Унутрашње просторије палате биле су скромно и једноставно опремљене до времена краља Уроша Првог.

На краљевским и властеоским дворовима припремане су велике количине хране. Справљана су врло разноврсна јела и посластице. Много се трошило месо врло често дивљач. На цени су били јелен, дивља свиња и разна перната дивљач. за време поста трошило се воће, свеже или сушено и обавезно риба. од пића највише вино, а у знатним количинама и једна врста пива. У то доба срби су још справљали и своје прастаро пиће медовину.

fdc9b434ce6a5e3712ddd687a41f96b2

Остаци Митрополитског двора у Београду

ЗАДАТАК

Сакупити и у временској линији објавити што више рецепата јела који потичу из средњег века. Обратити пажњу да све намирнице које користимо у исхрани нису биле познате у средњем веку. Није корићен шећер, већ мед. Није коришћено бело брашно.

ЗА ЦЕРЕМОНИЈУ КРУНИСАЊА ПРИПРЕМИТИ

према могућностима послужење за племство (ученике)

У школи направите дегустацију неких јела!

2. група КТИТОРСКА ДЕЛАТНОСТ

Прва и најважнија дужност сваког српског владара била је да помаже, брани и штити Православну цркву.

Поред владара, властела је подигла много цркава. Оне су претежно грађене у развијенијим крајевима али и у областима које су сматране за пустоши.

Захваљујући развитку привреде, посебно градова и тргова, у ризнице су се сливале веће количине племенитих метала. Део тог новца коришћен је за подизање цркава и манастира.

 

337ff08a6427f6e7df8a70f6cd4ff98b

Манастир Студеница: адужбинне Стефана Немање, краља Радослава и краља Милутина

ЗА ЦЕРЕМОНИЈУ КРУНИСАЊА ПРИПРЕМИТИ

виртуелну задужбину коју ћеш креирати у алату за цртање и одштампати на папиру величине А3

Направите изложбу у школи!

1. група ВОЈСКА И НАОРУЖАВАЊЕ

Војну службу дуговали су сви припадници властеоског сталежа, укључујући и најмоћније – велможе и бољаре. Успешно ратовање омогућавали су сви слојеви становништва испуњавајући читав низ обавеза према држави и својим феудалним господарима.

Сви ратници – војници и велможе – били су у обавези да се о сопственом трошку опреме за рат и наоружају. То су им омогућавали приходи са њихових поседа – властеоских баштина.

Савременици истичу храброст и борбеност српске војске.

Српска држава је пред крај 12. века била у стању да мобилише двадесетак хиљада пешака и коњаника, што је за оно доба била велика војска. Властела су били коњаници.

Пешадијске јединице биле су наоружане копљима и дугим штитовима.

За борбу на већем растојању користио се лук са стрелама и праћка са каменим или металним пројектилима.

За борбу изблиза користио се мач. Зависно од величине, мачем се борило једном или двема рукама. Корице мачева су понекад украшаване сребром или златом или другим вредностима.

За орбу изблиза и на растојању користило се и копље. Било их је различитих величина.

У борби против ратника у оклопу користиле су се оковане бојне палице са металним перима и жлебовима.

За одбрану поред штитова, ратници су носили оклопе који су штитили делове тела. Делови оклопа израђивани су из плетива металних верижица.

c83969d892f969a814aa8fb9ae1e28de

Средњевековно оружје

ЗА ЦЕРЕМОНИЈУ КРУНИСАЊА ПРИПРЕМИТИ

сопствено наоружање које ћеш креирати у алату за цртање и одштампати на папиру величине А3.

Направите изложбу у школи!

Живот Светог Симеона

Потпуно је самостално и целовито дело. Требало је да прослави Стефана Немању као српског светитеља. Писано је за потребе култа, као и Савина Служба светом Симеону. Настало је у дужем временском интервалу; почетак писања није могуће сасвим прецизно утврдити (узима се обично 1208), а година завршека је поуздана (1216).

Дело није сачувано у оригиналу. Постоји само један целовит препис, из друге деценије 14. века у зборнику који се чува у Паризу, у Националној библиотеци, под сигнатуром Cod. Slave 10.

У другом препису, начињеном четрдесетих година 15. века текст није потпун – садржи само првих тринест глава (од укупно двадесет колико их има дело). Овај препис начинио је Никон Јерусалимац 1441/42. и унео га у зборник начињен за Јелену Балшић. Тај зборник чува се у Архиву САНУ, у Старој збирци, под сигнатуром 446.

5127094f9f831b1fb2bd5257fa1b7667

“Живот и дело светога и блаженог и преподобног оца нашег Симеона, који је био пређе наставник и учитељ, господин и самодржац отачества свога, све српске земље и поморске”

“…И вољом божјом и пречисте њеове матере, роди се ово, свето дете, које ће божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачества свога, пастир и учитељ, па, штавише, и обновилац онога што је било пропало, у месту по имену Рибница….”

“…А кад се вратио отац његов у столно место, опет се удостоји да прими друго крштење из руку светитеља и архијереја усред српске земље у храм светих и славних и врховних апостола Петра и Павла, идући за владиком својим пастиром Христом…”

2ba9385b9b0d37d777aa13783d5261e1

Црква Петра и Павла – данас

“…Дошав, нимало не задоцнев, поче журно зидати у отачаству својем, у Топлици храм пресвете Богородице, на ушћу реке по имену Косанице….”

f4425bf459d623eb0b37966db89d7f66

Храм Пресвете Богородице – данас

“…И опет овај наш господин свети, не могући зауставити срца свога, распаљен Христовом љубављу, поче зидати храм светога архијереја и чудотворцаоца Николе, близу Свете Богородице, тик на ушћу реке Бањске…”

ca1abd4f80855578c0df22aeb40ab650

Манастир Светог Николе у Куршумлији – данас

“… Чу страстотрпац Христов молбу овога светог мужа, господина ми, и испуни све што је просио у њега, па овај свети господин мој поче хитно, нимало не задоцнев, зидати храм светога светога и преславног и веиког мученика Христова, Ђорђа, с ревношћу и љубвљу и сврши га, призивајући брзога свога помоћника, и, украсив га сваком лепотом и свима изврсним потребама црквеним, установи правило о чрнцима, како ће непрестано славити светога и у невољама заштитника, страстотрпца Ђорђа…”

306f6785977342effaa351019289c0fa

Ђурђеви ступови – данас

“…Назидаћу и храм пречисте и пренепорочне матере твоје добротворке, и ту ћу ти испунитит завете моје, које изрекоше уста моја.

И поче зидати храм Пречисте у Ибру, на реци по имену Студеница…”

337ff08a6427f6e7df8a70f6cd4ff98b

Студеница – данас

“…И прими часно из руке његове анђеоске и апостолски лик са Богом састављеном му женом својом. И назва се калуђерским именом Симеон, а пречасну назва Анастасија.

И дође у пресвету Богородицу у Студеници. И остаде ту живећи са часним чрнцима, по правилу и заповеди светих и богоносних отаца никако не ленећи се…”

“… После овога нашав пусто место, звано Хиландар, увођења пресвете Владичице наше Богородице у цркву, посла овај свети и пречасни старац, са названим ава Савом, сину, којега остави у отачеству свом да влада свом земљом српском да им пошаље довољно потреба на подигнуће и обновљење храма Пресвете…”

c06ce980e11cb552d756acfe5c60fb28 Хиландар – данас

“…И живљаше блажени Симеон у тишини са дететом својим савом. И тиховахз у манастиру својем, у Храму Пресвете Богородице, у Светој Гори, и калиђероваху, по сваком правилу калуђерскога устава, дан и ноћ не престајаху устима не умукњаваху појањем, идући преуским и тесним путем, заборавивши сасвим на оно што је земаљско…”

Повеља манастиру Свете Богородице На Мљету

Повеља је дата око 1220. године. Манастир је подигнут крајем 12. или почетком 13. века за бенедиктинце који потичу из манастира Свете Марије у Пулсану у Италији.

Црква је посвећена Богородици Благодатељници (као и Студеница).

Стефан истиче да се угледао на свог родитеља у погледу ревносног служења Богу.cb7c83e4037001b2a97f6931b1e7a600

Данашњи изглед манастира

Оригинал повеље није сачуван. Постоји препис који се чува у Хисторијском архиву у Дубровнику. Текст укупно 41 редак, писан је на пергаменту (формат 48х34 цм). Испод њега је потврда краља Милутина, у 8 редака. И препис повеље и потврду писала је иста рука и то некалиграфским уставним писмом краја 13. и почетка 14. века. Сачуван је остатак гајтана од црвених конаца, провучен кроз плику.

“И тако пребивајући, ако и друге добродетељи не створих, о мени ће се постарати Бог, јер где бејаше манастир неког светитеља са усрдном жељом сваку потребу испуних му, и овоме манастиру Пречисте Владичице наше Госпође Богородице на Мљету ово дарујем: острво цело и Бабино Поље, на другом острву у Крки цркву Светога Вида Јањину и с поповом Луком и Светог Стефана и Светог Георгија.”

“Величину његовог човекољубља разумевши, ја, грешни Стефан, велики краљ, намесни господин све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и Хумске земље, падајући ничице пред тебе, молим ти се, Господе, ти си ме примио из утробе моје матере, ти си мој покровитељ, тебе као утврђење и наду имам и поред тебе као молитељницу стављам Пречисту Твоју Матер. Мене изабрављи у дому оца мога да будем наследник престола оца мога и међу браћом мојом виша ме јавивши, мени предаде да пасем стадо оца мога с благословом очевим, који и овај наук даде мени.”

Жички натписи

Манастир Жича подигнут је на самом излазу из Ибарске долине, на комуникацији која је спајала зетско пириморје и Дубровник са Европом. Манастир је подигао са сином Радославом, али је велику улогу имао и брат Сава.

Храм је посвећен Светом Вазнесењу, тј. Светом Спасу. Одликоао се савршено правилним посторијама и срећним решењем унутрашњег простора. Главна одлика најстаријих фресака је пропорционалност и одмереност, која је карактеристична за античко сликарство а оно што импресионира је изванредна хармоничност боја.

Оснивачка повеља није сачувана.

b9099fbc97b5fa460d3cbccdf1da937e

f972d242677da9a69f6c148570c92741

То су натписи на северном, односно на јужном зиду под куполом у манастиру Жича. Представљају остатке двеју повеља Стефана првовенчаног – северни натпис за основицу је имао оснивачку повељу из 1219, јужни натпис повељу издату 1224-1227. Те повеље, као и првобитни натписи начињени на основу њих, нису сачувани. Постојећи натписи су из почетка 14. века. Прилично су оштећени.

Натпис на јужном зиду под кулом манастира Жиче

“Овај свети и преосвећени храм Спаса нашег Исуса Христа ја, милошћу Божјом венчани краљ Стефан и с превазљубљеним сином својим Радославом првенцем, кога и благословимо да буде краљ читаве ове државе у овом храму Спаса нашег овде да постављају се сви будући краљеви ове државе; и архиепископи и епископи и игумани да се постављају овде.”

Натпис на северном зиду под кулом манастира Жиче

“Овом пресветом храму Спаса нашега Исуса Христа, по неизрецивој милости његовој, коју створи са нама, ја Стефан, по Божјој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклитије и Травуније и Далмације и Захумља, са превазљубљеним сином својим Радославом, по Божјој милости мојим намесником, приносимо Твоја од Твојих, да бисмо били помињани у молитвама, дар Спасу нашем Исусу Христу у његовим светима.”