Окружење Србије

Године 1204. створено је Латинско царство које је било састављено из више држава од којих је Солунска краљевина обухватала Свету Гору. Бугарска је била узела учешће у распаду и деоби византијских земаља, па се због тога сукобила са крсташима.

Настале заплете искористио је Срефан па је 1208. припојио својој држави: град Ниш и Нишку област, Липљан,Врање, град Призрен и Призренску област, Горњи и Доњи Полог (данас ширу околину Гостивара и Тетова). Све је ове градове и крајеве својевремено освојио Стефан Немања, али их је изгубио после битке на Морави (1190) .

ЧУДА СВЕТОГ СИМЕОНА

Стефан Првовенчани је готово све своје политичке успехе приказао као “чуда” светог Симеона. Он му је помогао у борби против бугарског обласног господара Стреза, против епирског владара Михаила, против бугарског цара Борила и латинског цара Хенриха Фландријског.

КРАЉЕВИНА

Средивши своје односе уземљи и са суседима, а уживајући подршку моћне Венеције, српски велики жупан затражио је по други пут круну од папе. Папа Хонорије III послао је венац (круну) преко свог посебног легата (изасланика) 1217. године. Са добијањем краљевског венца , Стефан се у постојећој хијерархији држава и хришћанских владара изједначио са осталим хришћанским краљевима, а српској држави је признат суверенитет.

ТИТУЛА

“ велики краљ, намеснигосподин све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и Хумске Земље”

Од српских земаља његовом титулатуром није обухваћена једино Босна, која је у то доба самостална држава. По узору на византијске царева, он узима титулу “самодржац” која представља превод византијског царскогепитета “автократор”.

САМОСТАЛНОСТ ЦРКВЕ

На територији Србије у доба Стефана Првовенчаног постојала су три епископска седишта: Рас, Призрен и Липљан. Архиепископ Сава је основао још седам нових: Зетску, Хумску, Дабарску, Моравичку, Будимљанску, Хвостанску и Топличку.

Никејско царство је постајало све снажније, а у Никеји је боравио и васељенски патријарх, па је ова држава постепено преузимала улогу Византије. Сава се обратио са молбом цару Теодору I Ласкарису и васељенском патријарху Манојлу Сарантену, да у држави Стефана Првовенчаног оснују посебну архиепископију. Монах Сава је именован заархиепископа, а архиепископија је добила аутокефалност 1219. године.

ЗНАЧАЈ ВЛАДАВИНЕ

Стефан Првовенчани је икао велики жупан и као краљ успео:

да сачува све наслеђене земље,

да прошири државну територију у правцу југоистока,

да прибави Србији међународно признање добијањем краљевске круне,

да помогне свом брату Сави приликом организовања Српске православне цркве, која је на духовном плану српски народ чвршће везивала у једну целину.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s