Родитељи Стефана Првовенчаног

Мајка:

ВЕЛИКА ЖУПАНИЦА АНА – АНАСТАСИЈА

Њено порекло није утврђено.  Жену Стефана Немање можемо тражити у генеалошким таблицама грчког или неког другог двора, али и  у српским властеоским породицама.

Ана је Немањи родила три сина: Вукана, Стефана и Растка и три кћерке Вуку (Ефимију) и још две чија нам имена нису позната. Тачне године рођења Анине и Немањине деце нису нам познате. Растко је рођен као најмлађи син око 1175. када је Немања био већ у поодмаклим годинама.

За Ану и Немању био је велики ударац када се њихов најмлађи син Растко одрекао световног живота замонашивши се на Светој Гори.

Ана се никада мужу није мешала у вођење државе. Скупа са Немањом подигла је женски Богородичин манастир у Расу, на левој обали Топлице, на ушћу реке Косанице. Управо у њему се после Немањиног замонашења 1196. и сама замонашила, поневши монашко име Анастасија. Још од тренутка Растковог замонашења, а нарочито од свог одласка у манастир, живела је у дубокој побожности, молећи се за своју децу и цели српски народ.

Умрла је у манастирској тишини 21. јуна 1200. сахрањена је у припрати студеничке Богородичине цркве. Ту је у 16. веку у њену част израђена једна дивна фреска са њеним ликом.

24da8f7c1586cea8799012c66b88c71b

Стефан Немања (монах Симеон) и Ана (монахиња Анастасија)

Српска православна црква прославља Свету Анастасију 22. јуна/5. јула

Српска православна црква прославља Светог Симеона Мироточивог 13/26. фебруара

Српска православна црква прославља Светог Симона 24. септембра/7. октобра

Отац:

СТЕФАН НЕМАЊА

Уместу Рибници, близу данашње Подгорице, српском властелину Завиди родио се најмлађи син Стефан Немања. Како је био рођен на подручју које је било под утицајем католичке цркве, крштен је по католичком обреду. Када се његов отац вратио у Србију крштен је поново, али овај пут по православном обреду. Друго његово крштење обављено је у цркви Св. Петра и Павла у Расу.

На српски престо Стефан Немања је дошао преотевши га брату Тихомиру. Како је велики жупан Тихомир владао Србијом под покровитељством византијског цара, то се Немања одмах замерио Византији. Његов савезник постала је Мађарска, а преко ње и Млетачка Република и Немачка. Војска Стефана Немање је одмах отпочела са освајањима византијске територије. Византијски цар Манојло је строго казнио овај поход. Немања је пао на колена и молио за милост. Византијски цар га јеодвео у Цариград, а после тријумфа вратио га у Србију.

За све време Манојловог живота Немања није предузимао никакве акције против Византије. Период добрих односа са Византијом Немања је искористио да се учврсти на власти и среди унутрашње прилике у својој држави. Главни правци његовог деловања били су учвршћивање православља и протеривање богумила из Србије. Познат је његов однос према  цркви тако што их је подизао  и обнављао у Србији, а и ван ње. Сви подигнути манастири и цркве добијали су велике земљишне поседе.

Свој однос према Византији променио је после смрти цара Манојла 1180. године. Нови византијски цар Исак II желео је да поврати изгубљене градове у моравској долини. Немања је узео Ниш и тиме утврдио државу. Узима и Котор. Са Дубровником склапа мир и дозвољава слободну трговину по Србији. Немања је лако овладао косовском и метохијском котлином, али је моравска котлина била значајна за Византију. Током  Трећег крсташког рату у Нишу састао се са немачким царем Фридрихом Барбаросом. Овај поход завршен је неуспехом по крсташе, али је Немања проширио државу према Велбужду и Скопљу.

Када је прошла опасност од крсташа, византијски цар се окренуо Србији. До одлучне битке дошло је 1190. године на реци Морави. Немањина војска је том приликом била поражена, а касније је склопљен мир. Немања је Византији вратио све територије источно од Мораве. Немањином сину Стефану византијски цар је понудио за жену Евдокију, кћерку свога брата Алексија Анђела.

Упериоду 1192/93. Србији је запретила опасност са севера, од Мађара. Тада је његов најмлађи син Растко напустио Хум и замонашио се. Покушај да врати сина назад у Србију донео му је ново разочарење. На државном сабору 25.марта 1196. (на Благовести) Немања се одриче престола  у корист средњег сина Стефана. Замонашио се и узео монашко име Симеон. Неко време је боравио у својој задужбини Студеници. Промена власти у Византији није донела никакве промене у односима са Србијом, одлучио је да оде на Свету Гору код сина Саве. Уз дозволу цара Алексија III обнављају стари разрушени манастир Хиландар. Тамо и умире 13. фебруара 1199. као монах Симеон. Сава га је сахранио у његовој задужбини, а касније пренео његове моштиу Студеницу.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s