Повеља о пријатељству и трговини са Дубровником

Повеља је дата између 1215. и 1217. године. То је кратак текст којим велики жупан Стефан гарантује Дуброванима да, под одређеним условима, могу да тргују слободно без икаквог ограничења и безбедно, на територији његове државе. овом повељом обезбеђено је начело законитости. Обавезује се да ће Дубровчанима изручити њиховог непријатеља уколико побегне на територију српске државе.

Текст је занимљив као законски акт којим се регулишу трговински односи. Гаранција за испуњење обавеза даје се на типично средњовековни начин.

Оригинална повеља чува се у Државном архиву у Дубровнику. Текст је писан за пергаменту (формат 118х21 цм) у 13 редака. На полеђини је натпис Stephanus. Сачуван је и остатак печата, на врпци од белих нита. Печат је од смеђег воска. Постоје и два стара латинска превода ове повеље. Оба су исписана на пергаменту. Један се чува у дубровачком архиву, уз оригинал, а у други у Бечу.

ee1cf03f8b91c2f0288fceef76e1d76b

Зграда Архива у Дубровнику

“У име оца и сина и светога Духа ја, велики жупан Стефан, са својом децом, кунем се кнезу дубровачком Жану Дандолу и свој општини града Дубровника у Бога и Свету Богородицу и у часни и животворећи крст Господњи, и у света јеванђеља и у светих дванаест апостола и у светих четрдесет мученика и у 318 светих отаца. кунем вам се без икакве обмане да сам вам пријатељ и ја и моја деца, док сте искрени.

И ако неки ваш непријатељ пребегне у моју земљу, да вам га дам ако ће вам што напакостити из моје земље.

И да иду ваши људи по мојој земљи са робом без икакве бојазни, и да им не буде никаквог насиља, него да продају и купују слободно, а оно што је по закону трговачком у мојој земљи да ми дају.

И да не гони Србин Влаха без суда, него ако се учини неправда између Града и моје земље, да се састају судије где је по закону и да пресуђују а да не буде насилног одузимања имовине.!

Ако ли ово преступим да ми Бог суди и Света Богородица””

Advertisements

Хиландарска повеља (1198)

b2b036d7b16004c3499907af23c580cd

Повеља

Хиландарска повеља (1198) је једним својим делом аутобиографија, а другим правни акт. Даље употпуњвање његовог лика дао је Сава у својим делима. Увелико понавља идеје и садржај прве Хиландарске повеље, али додаје аутобиографске детаље поетском сублимацијом виђења Свете Горе, преиначавањем Немањиног субјективног исказа у неутрални и допуном мотивацијског система. Он прецизније истиче људске владарске и светачке особине свог оца. (извор: Стара српска књижевност 3)

489f15a0bdd7c813588e9192d77b5390

Манастир Хиландар

Оригинална повеља се чува у Хиландару. Писана је на пергаменту, дугом 63 а широком 325 цм. Доњи део је сужен почевши од 50 см па до краја, тако да има облик неправилног троугла. Текст је писан уставним писмом, црним мастилом. има укупно 75 редака. На крају је Стефанов потпис, а испод њега је датум (“месеца септембра 29. дан”), па потврда краља Владислава.

Печат није сачуван, али прорези на дну, за врпцу, указују да је он морао постојати)

“Када у почетку створи Бог небо и земљу и људе на њој, и благослови их и даде им власт над сваком тварју својом, постави једне царевима, друге кнезовима, треће господарима, инсвакоме даде пасти стадо своје и чувати га од свакога зла које би наишло на њега.”

“Зато по многој својој и неизмерној милости човекољубља, дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да обладају овом српском змљом и све као Бог чинећи на боље људима, не готећи људске погибли, постави господина ми оца за великог жупана, названог на светом крштељу Стефана Немању.”

“Када се ово свршило, пошто је неким приложењем Христос то у ум његов поставио и поучио тако часног ми и блаженог старца светог Симеона, остави мене, у Христу даровано му чедо, на престолу своме и у Христом дарованој му држави, мене, љубљеног сина свог, Стефана великог жупана и севастократора, зета боговечног кир Алексија, цара грчког”

“И поче ме учити да се потрудим на свако благо дело у држави мојој, и да милосрдан будем према народу хришћанском који ми предаде, и заповеди ми о црвама да се бринем и о монасима који у њима служе  и ни у којем обичају да не будем зазоран од Владике свих и Господа!”

abde5e863557f393a3fbf6f52f3e5194

Фреска из Краљеве цркве у Студеници, око 1314. година

Окружење Србије

Године 1204. створено је Латинско царство које је било састављено из више држава од којих је Солунска краљевина обухватала Свету Гору. Бугарска је била узела учешће у распаду и деоби византијских земаља, па се због тога сукобила са крсташима.

Настале заплете искористио је Срефан па је 1208. припојио својој држави: град Ниш и Нишку област, Липљан,Врање, град Призрен и Призренску област, Горњи и Доњи Полог (данас ширу околину Гостивара и Тетова). Све је ове градове и крајеве својевремено освојио Стефан Немања, али их је изгубио после битке на Морави (1190) .

ЧУДА СВЕТОГ СИМЕОНА

Стефан Првовенчани је готово све своје политичке успехе приказао као “чуда” светог Симеона. Он му је помогао у борби против бугарског обласног господара Стреза, против епирског владара Михаила, против бугарског цара Борила и латинског цара Хенриха Фландријског.

КРАЉЕВИНА

Средивши своје односе уземљи и са суседима, а уживајући подршку моћне Венеције, српски велики жупан затражио је по други пут круну од папе. Папа Хонорије III послао је венац (круну) преко свог посебног легата (изасланика) 1217. године. Са добијањем краљевског венца , Стефан се у постојећој хијерархији држава и хришћанских владара изједначио са осталим хришћанским краљевима, а српској држави је признат суверенитет.

ТИТУЛА

“ велики краљ, намеснигосподин све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и Хумске Земље”

Од српских земаља његовом титулатуром није обухваћена једино Босна, која је у то доба самостална држава. По узору на византијске царева, он узима титулу “самодржац” која представља превод византијског царскогепитета “автократор”.

САМОСТАЛНОСТ ЦРКВЕ

На територији Србије у доба Стефана Првовенчаног постојала су три епископска седишта: Рас, Призрен и Липљан. Архиепископ Сава је основао још седам нових: Зетску, Хумску, Дабарску, Моравичку, Будимљанску, Хвостанску и Топличку.

Никејско царство је постајало све снажније, а у Никеји је боравио и васељенски патријарх, па је ова држава постепено преузимала улогу Византије. Сава се обратио са молбом цару Теодору I Ласкарису и васељенском патријарху Манојлу Сарантену, да у држави Стефана Првовенчаног оснују посебну архиепископију. Монах Сава је именован заархиепископа, а архиепископија је добила аутокефалност 1219. године.

ЗНАЧАЈ ВЛАДАВИНЕ

Стефан Првовенчани је икао велики жупан и као краљ успео:

да сачува све наслеђене земље,

да прошири државну територију у правцу југоистока,

да прибави Србији међународно признање добијањем краљевске круне,

да помогне свом брату Сави приликом организовања Српске православне цркве, која је на духовном плану српски народ чвршће везивала у једну целину.

 

Рат са братом Вуканом

Разлози за рат:

Вукан је престао да признаје врховну власт брата.

Стефан је Вукану одузео Хвосно и Топлицу.

Вукан је свечано дочекао после развода Евдокију.

Вуканје склопио савез са угарским краљем Емериком да уз његову помоћ преузме власт у Србији.

Рат

У лето 1202. Стефан је био протеран из Србије

Стицање врховне власти Вукан је платио превисоком ценом,  пошто је угарски краљ сматрао да је тада под своју врховну власт ставио и српског великог жупана и Србију.

На већу помоћ из Угарске Вукан није могао да рачуна јер се краљ Емерик налазио у рату са братом, а потом умире.

1204. Крсташи освајају Цариград. Србија је била опустошенау овом рату, па је мир био потребан и једном и другом брату. Борбе су заустављене крајем 1204. или у току 1205. године .

Садржина мировног уговора није позната, али се на основу успостављених односа може закључити да је Стефан остао на престолу великог жупана и да је њему припадала врховна власт у држави. Вукан је као велики кнез задржао своју удеону кнежевину.

ДОМЕНТИЈАНОВ ОПИС ГРАЂАНСКОГ РАТА

“… оскрнави се земља наша нашим безакоњима и постаде убијена крвљу, и упадосмо у ропство иноплеменика (туђинаца), и непријатељи наши поругаше нам се због нашег безакоња. Јер када иноплеменици дођоше, ваистину, опустеше отачество светога, и сабрано преподобним (Немањом) са свију страна разграбише, једни падоше под оружја, други беше одведени у ропство, други изгубише сво имање и телесној ништети предадоше се”“после њих дође други иноплеменик, звани глад, гори од оних који су прешли, и сатвори свој други плен већи од првога, беома не волећи наш род, стрељајући без стреле и бодући без копља, и секући без мача, и убијајући без шибе, а просто рећи гонећи без ногу,и хватајући без руку, и кољући без ножа, и ходећи без икаквог оружја и полажућитолика тела мртва “

Владарске титуле

ВЕЛИКИ ЖУПАН

Постојање титуле жупана у најстаријој прошлости српске историје представља основни разлог, што се титула није стицала на двору или државној служби, већ по неком посебном и уобичајеном изборном поступку, а касније по наслеђу.

Не може се тачно утврдити време, када је ова титула постала наследна у једној породици. Српски владари носе титулу великог жупана већ крајем 11. века, која је наследна у владарском роду. По аналогији може се очекивати да су и титуле обичних жупана биле наследне. Посебно треба скренути пажњу, да су сви мушки чланови владарског рода имали право на титулу жупана, уколико нису као господари удеоних кнежевина стекли доживотну титулу кнеза. Најбољи примери о великом угледу и наследности титуле жупана потичу из 13. века. Позната је чињеница да је краљ Урош укинуо удеоне, а са тим и титулу кнеза или великог кнеза, али не и титулу жупана, пошто је није додељивао.

Поред жупана принчевског порекла, какви субили даљи потомци Стефана Немање, његове браће Тихомира и Мирослава, било је и других властеоских породица које су стекле наследно право на титулу жупана.

СЕВАСТОКРАТОР

То је висока византијска титула која је изведена из царских епитета севаст и автократор, па је убрајана у царска достојанства. Њихов венац био је скромнији од царског, а одећа и опрема имали су извесне царске симболе. Титулу је увео цар Алексије Комнин, доделивши је свом старијем брату Исаку. Ову титулу потиснула је титула деспота у време Манојла Комнина. Од времена цара Алексија Комнимна титула је додељивана браћи и зетовима владајућих царева, па је њене знаке добио и српски владар Стефан, будући да је био зет  византијског цара Алексија Анђела. Последњи познати севастократори потичу из друге половине 14. века.

У српској средњевековној држави титула севастократора јавља се после царског крунисања Стефана Душана и има је и у владавини цара Уроша. Ова титуланије била повезана са одређеним дужностима у управном и војном апарату.

КРАЉ

Краљевско достојанство припадало је српским владарима у Дукљи од 1077. године али је оно било територијално ограничено на Дукљу и Далмацију и пресонално везано за династију Војиславића. За разлику од дукљанских владара, Стефановим венцем биле су уоквирене  све српсе земље, изузев Босне. То је истакнуто и у његовој титулатури. На добијање круне од папе и крунисање посредством папског легата, није се касније радо гледало у високим круговима Српске православне цркве, која још 1217. године није била ни организована. По Доментијану крунисање је обавио Сава, а не папски легат. Крунисање свих будућих српских краљева обављао је архиепископ Српске цркве. После добијања краљевског венца, Стефан је од савременика и потомака прозван Првовенчани, због тога што је био први владар из династије Немањића који је понео краљевску круну. Са добијањем краљевске круне порастао је углед српског владара у Србији и изван ње. Владарско достојанство СтефанаПрвовенчаног било је својевремено увећано и добијањем високе византијске титуле севастократора, али га је баш та титула бар формално стављала у потчињен положај према византијском цару. У суштини Стефан је био  суверени владар у својој држави, па је поугледу на византијске цареве узео титулу „самодржац“. Био је то потпуно нови елеменат у српској државности, којом се истиче пуноћа владалачког суверенитетана унутрашњем и на спољнополитичком плану. Титулом краља окитили су се свивладари династије Немањића до Душана. Она је са Душаном замењена царском титулом, али је титула краља тада постала титула коју су носили савладари у Србији. Са смрћу цара Уроша губи се династија Немањића у историји Србије, једно време државност је обновљена, али не и владарске титуле Немањића.

Први нововековни краљ Србије био је Милан Обреновић који је крунисан 1882. године.

Манастир Жича

b36748157382f499ea28a86dd4424086

Манастир Жича

Седиште архиепископије

Посвећена је Вазнесењу Господњем (Спасовдан)

Често се зове “Дом Спасов”

Саграђен је око 1210. године. Ту је било прво седиште самосталне архиепископије 1219. године. манастир је више пута страдао тако да је седиште цркве пренето у Пећ. Највећи део фресака потиче из времена обнављања у време краља Милутина.

0ddef8d0566a1d8b03d753535fc8d522

Улаз из припрате

8c9f6fddd29f7c059f07c229aaba9b49

Жичка повеља

aa034b2b0b933775cf0d868c3f68157e

Сунчани сат на зиду конака у Жичи

Браћа, синови и жене Стефана Првовенчаног

Старији брат

ВУКАН

Када је Немања припојио Дукљу, управу је преузео његов најстарији син Вукан, стекавши титулу великог кнеза. Када се Немања одрекао власти, он је остао да господари Зетом као велики кнез, а често се назива и краљем. Ту титулу наследиће и његов син Ђорђе. У самој Зети његова титула називала се у званичној употреби „краљ Диоклитије, Далмације, Требиња, Топлице Топлице и Хвосна“. Његова титула није обухватала све српске земље. Рат између браће избио је најкасније у лето 1202. и Вукан је уз помоћ угарског краља збацио Стефана, прогласивши се српским великим жупаном. Рат је био дуг и веома тежак по целу Србију. Стефан је успео да се врати у Србију и преузме власт. Браћа су се измирила на одру моштију светог Симеона које је Сава донео у Србију.

Вукан је умро пре јуна 1208. Имао је велику породицу. Најстарији син Ђорђе помиње се као краљ још 1248. други син Стефан исто је носио титулу краља,а познат је по својој задужбини манастиру Морачи. Трећи син Димитрије био је жупан, а познат је као монах Давид и ктитор манастира Давидовице. Његова праунука била је кнегиња Милица, жена кнеза Лазара. Помиње се и четврти син Владин.

 

Млађи брат

РАСТКО

Растко је био најмлађи син Стефана Немање. Из непознатих нам разлога кнез Мирослав је напустио своју кнежевину и у Хум је дошао Немањин најмлађи син. Како је још био млад и без неопходног искуства, државне послове уместо њега водила је његова најугледнија властела. Србију је напустио да би се закалуђерио. Монашко име које је добио било је Сава. Његов одлазак на Свету Гору очито је ражалостило његове родитеље. Уточиште је нашао у манастирима Ватопед и Свети  Пантелејмон. После Немањиног замонашења, отац и син бораве на Светој Гори и обнављају манастирХиландар. Овај манастир биће културно и духовно седиште Срба до данашњег дана. Монах Сава долази у Србију да би измирио браћу и доноси тело свога оца. Биће анхимандрит манастира Студенице. Радиће на учврћивању цркве и православља у Србији. Можемо га сматрати и првим српским дипломатом. Био је у више дипломатских мисија у име свога брата и помагао му у учвршћивању власти и одбрани државе. Са проглашењем краљевине, следи и осамостаљивање српске цркве.Био је први српски архиепископ. Организовао је нове епископије и тако учврстио црквену организацију. Краљевском круном крунисао је своје синовце Радослава и Владислава. Више пута путовао је у Свету земљу и богато даривао тамошње манастире. Није се увек слагао са политиком свог брата и својих синоваца, али је увек штитио интересе српске цркве. Значајан је за општу духовност српскогнарода. Утемељивач је српске књижевности и просветитељства. Бројна су његова књижевна дела: Житије светог Симеона, Карејски, Хиландарски и Студенички типик, Номоканон или Крмчија светога Саве.

Сава умире на повратку са пута по Светој земљи у Трнову, у Бугарској. Краљ Владислав га је сахранио у својој задужбини, манастиру Милешеви. Ту је почивао до 1594. када је након устанка Срба у Банату, Синан паша спалио његове свете мошти на Врачару, у Београду. Српска црква слави Савин дан 14/27. јануара.

c236cf23a901cc82e0d68b1d2ef11f78

Родослов Немањића

Синови краља Стефана Првовенчаног били су

Краљ Стефан Радослав (монах Јован) 1228 – 1234

Краљ Стефан Владислав Први 1234 – 1243

Предислав – архиепископ српски Сава Други 1263 – 1270

Стефан Урош Први (монах Симон) 1243 – 1276

e6a0f801ca9dba9e9351c87074e9f995

Портрет Стефана Првовенчаног

Прва жена била је ЕВДОКИЈА, прва страна принцеза која је дошла у Србију. Била је синовица византијског цара Исака Другог Анђела. У Србији је била од 1191. до 1201/2. године.

Друга жена је непознатог имена, а били су у браку у периоду 1204 – 1207.

Трећа жена била је АНА, унука млетачког дужда Енрика Дандола. У брак је трајао у периоду 1207/8. до 1217. када се упокојила.

Манастири лозе Немањића

Недавно су ученици са својим родитељима снимили прилоге о манастирима рашке школе у својој организацији. Цела организација припада њима. Овде можете погледати како је то изведено, а уз то и нешто научити. Намењено је ученицима који желе да употпуне своје знање.

Родитељи Стефана Првовенчаног

Мајка:

ВЕЛИКА ЖУПАНИЦА АНА – АНАСТАСИЈА

Њено порекло није утврђено.  Жену Стефана Немање можемо тражити у генеалошким таблицама грчког или неког другог двора, али и  у српским властеоским породицама.

Ана је Немањи родила три сина: Вукана, Стефана и Растка и три кћерке Вуку (Ефимију) и још две чија нам имена нису позната. Тачне године рођења Анине и Немањине деце нису нам познате. Растко је рођен као најмлађи син око 1175. када је Немања био већ у поодмаклим годинама.

За Ану и Немању био је велики ударац када се њихов најмлађи син Растко одрекао световног живота замонашивши се на Светој Гори.

Ана се никада мужу није мешала у вођење државе. Скупа са Немањом подигла је женски Богородичин манастир у Расу, на левој обали Топлице, на ушћу реке Косанице. Управо у њему се после Немањиног замонашења 1196. и сама замонашила, поневши монашко име Анастасија. Још од тренутка Растковог замонашења, а нарочито од свог одласка у манастир, живела је у дубокој побожности, молећи се за своју децу и цели српски народ.

Умрла је у манастирској тишини 21. јуна 1200. сахрањена је у припрати студеничке Богородичине цркве. Ту је у 16. веку у њену част израђена једна дивна фреска са њеним ликом.

24da8f7c1586cea8799012c66b88c71b

Стефан Немања (монах Симеон) и Ана (монахиња Анастасија)

Српска православна црква прославља Свету Анастасију 22. јуна/5. јула

Српска православна црква прославља Светог Симеона Мироточивог 13/26. фебруара

Српска православна црква прославља Светог Симона 24. септембра/7. октобра

Отац:

СТЕФАН НЕМАЊА

Уместу Рибници, близу данашње Подгорице, српском властелину Завиди родио се најмлађи син Стефан Немања. Како је био рођен на подручју које је било под утицајем католичке цркве, крштен је по католичком обреду. Када се његов отац вратио у Србију крштен је поново, али овај пут по православном обреду. Друго његово крштење обављено је у цркви Св. Петра и Павла у Расу.

На српски престо Стефан Немања је дошао преотевши га брату Тихомиру. Како је велики жупан Тихомир владао Србијом под покровитељством византијског цара, то се Немања одмах замерио Византији. Његов савезник постала је Мађарска, а преко ње и Млетачка Република и Немачка. Војска Стефана Немање је одмах отпочела са освајањима византијске територије. Византијски цар Манојло је строго казнио овај поход. Немања је пао на колена и молио за милост. Византијски цар га јеодвео у Цариград, а после тријумфа вратио га у Србију.

За све време Манојловог живота Немања није предузимао никакве акције против Византије. Период добрих односа са Византијом Немања је искористио да се учврсти на власти и среди унутрашње прилике у својој држави. Главни правци његовог деловања били су учвршћивање православља и протеривање богумила из Србије. Познат је његов однос према  цркви тако што их је подизао  и обнављао у Србији, а и ван ње. Сви подигнути манастири и цркве добијали су велике земљишне поседе.

Свој однос према Византији променио је после смрти цара Манојла 1180. године. Нови византијски цар Исак II желео је да поврати изгубљене градове у моравској долини. Немања је узео Ниш и тиме утврдио државу. Узима и Котор. Са Дубровником склапа мир и дозвољава слободну трговину по Србији. Немања је лако овладао косовском и метохијском котлином, али је моравска котлина била значајна за Византију. Током  Трећег крсташког рату у Нишу састао се са немачким царем Фридрихом Барбаросом. Овај поход завршен је неуспехом по крсташе, али је Немања проширио државу према Велбужду и Скопљу.

Када је прошла опасност од крсташа, византијски цар се окренуо Србији. До одлучне битке дошло је 1190. године на реци Морави. Немањина војска је том приликом била поражена, а касније је склопљен мир. Немања је Византији вратио све територије источно од Мораве. Немањином сину Стефану византијски цар је понудио за жену Евдокију, кћерку свога брата Алексија Анђела.

Упериоду 1192/93. Србији је запретила опасност са севера, од Мађара. Тада је његов најмлађи син Растко напустио Хум и замонашио се. Покушај да врати сина назад у Србију донео му је ново разочарење. На државном сабору 25.марта 1196. (на Благовести) Немања се одриче престола  у корист средњег сина Стефана. Замонашио се и узео монашко име Симеон. Неко време је боравио у својој задужбини Студеници. Промена власти у Византији није донела никакве промене у односима са Србијом, одлучио је да оде на Свету Гору код сина Саве. Уз дозволу цара Алексија III обнављају стари разрушени манастир Хиландар. Тамо и умире 13. фебруара 1199. као монах Симеон. Сава га је сахранио у његовој задужбини, а касније пренео његове моштиу Студеницу.

ОПИС ПРОЈЕКТА

Краљ Србије 1217.

Ученици који раде овај пројекат виртуелно имају положај племића и тако треба да се понашају. Између себе прогласиће Краља. Краљ треба успешно да прође кроз пројектне задатке, уради своју временску линију, покаже стратегијске вештине и буде шампион у знању. Племство (ученици) треба да припреме церемонију крунисања кроз пројектне задатке.

ПРОЈЕКАТ СЕ РАДИ НА НИВОУ ШКОЛЕ –  школске екипе раде заједничку временску линију.